Grupna psihoterapija

Vilfred Bion (1961) objašnjava u svojoj knjizi Iskustva u grupama i drugi radovi da razmena mentalnog sadržaja u grupi (uključujući i konfliktne grupe) može beskonačno rasti kroz razmenu tri osnovne pretpostavke sa kojima se grupa susreće: prva se fokusira na seksualnost i reprodukciju – „parovanje“, druga održava i štiti grupu – „borba-odlazak“, a poslednja se fokusira na zadovoljenje potrebe za sigurnošću – „zavisnost“.

Tri osnovne pretpostavke zadovoljavaju različite potrebe – „zavisnost“ zadovoljava potrebu za zaštitom i potrebu za vođom, „borba-odlazak“ omogućava efikasno delovanje i moć, dok „parovanje“ daje nadu i očekivanje sledećeg (još nepoznatog) spasitelja. Uvek postoje dve osnovne pretpostavke koje dominiraju u tzv. proto-mentalnom sistemu (grupe), što znači da obično struktura grupe i njen vođa ostaju isti, ali se menjaju potrebe i ciljevi grupe (Vermonte, 2019).

Grupna mentalnost mogla bi se definisati kao „aparat/machinery međusobne komunikacije“, koji je stvoren kako bi omogućio grupi da funkcioniše u skladu sa osnovnim pretpostavkama (Bion, 1961:65). Vođe se biraju zato što odgovaraju osnovnim pretpostavkama. Da bi imale tu usklađenost, vođa mora posedovati neke „magijske“ kvalitete koje izazivaju strahopoštovanje više nego (adekvatno) profesionalno rešenje (Vermonte, 2019).
Bion je zaključio da postoje dva nivoa funkcionisanja grupa – osnovna grupa koja funkcioniše na nivou osnovnih pretpostavki, i radna grupa koja funkcioniše na nivou upravljanja (i nošenja) sa stvarnošću.

Osnovna načela funkcionisanja grupa vezana su za dogovoreni okvir održavanja grupnih sastanaka. Pored dogovora o učestalosti i trajanju sastanaka, kao i dogovora o ekskluzivnosti (stalnost članova grupe) ili inkluzivnosti (mogućnost prihvatanja novih članova ili odlaska starih), članovi grupe su međusobno obavezani pravilima poverljivosti i etičkim principima. Pravila i granice grupe se jasno definišu i potvrđuju dogovorom. Važno je međusobno prepoznati razlike i sličnosti članova, a istovremeno poštovati jednakost i međusobno uvažavanje. Svi dogovori se prihvataju od strane svih članova pre početka funkcionisanja grupe. Nakon prijava, sa svakim zainteresovanim za pridruživanje grupi obavljaju se preliminarni razgovori.

Postoji mnogo različitih oblika iskustva rada u grupi, zavisno od toga kako se grupe sastavljaju prema svojim oblicima i ciljevima:

• Terapeutska grupa se odvija u manjim (6–8 članova) ili srednjim (10–15 članova) grupama. Grupa funkcioniše kao analitičko-terapijska grupa – vidi opšti opis u odeljcima „Iskustvo u grupi“ i „Osnovne pretpostavke i grupna matrica“.
• Grupa za superviziju namenjena je članovima grupe da vrše superviziju svog terapeutskog rada. Broj članova grupe je između 3 i 6.
• Diskusiona grupa je mesto gde se razmatraju unapred određene ili ad hoc teme i sadržaji. Obično se organizuju na inicijativu nekoliko članova sa sličnim interesovanjima ili iz iste oblasti, jer osećaju potrebu za deljenjem, razmenom svojih stavova, iskustava, problema, ideja itd. One pomažu boljem ili širem razumevanju određene teme ili oblasti, a istovremeno stvaraju siguran prostor za zajedničko razmišljanje i kreativnost.
• Institucionalne grupe, projektne grupe, preduzetničke grupe organizuju se na osnovu potreba i očekivanja institucija, sistema ili kompanija i mogu biti povezane sa ciljevima poboljšanja međuljudskih odnosa u grupama zaposlenih, rešavanja problema u sistemima, povećanja razmene mišljenja i kreativnosti, rešavanja i unapređenja organizacije sistema itd.